Home Vijesti 27.4.1962. – Tužno prisjećanje na 15 mladih života koje je progutalo more kraj otočića Trstenika

27.4.1962. – Tužno prisjećanje na 15 mladih života koje je progutalo more kraj otočića Trstenika

0
27.4.1962. – Tužno prisjećanje na 15 mladih života koje je progutalo more kraj otočića Trstenika

Foto: Foto: Ivica Hodak

 

DITE MOJE

(Napisao: Željko Jureša)

 

Kadi si dite moje? Već te dugo doma ni.

Od kada si partil ća 

i oganj va kominu nikako slabo gori.

 

Dođi do dome, zoven te svaki dan.

Gledan kako koštivaju vapori, ma tebe opet ni,

a mene od straha duša boli.

 

Svakoga dana gledan na more, 

Jedan se školj na njemu beli,

sunce mi na licu dube bore,

vetar mi kose na licu zapliće,

a suza slana na mene se hiće.

 

Čekan tako svakoga dana.

Munjena od boli s nikin ne govorin.

Ča će mi svi kada mi tebe ni,

kada više od svega samo tebe volin.

 

Niki strah va meni se budi i tuče.

Morete su sve veće, a kolo Trstenika

narasle su in bele kreste.

Dušu mi je škuro naglo pokrilo,

a va prsima probolo i jako zabolilo.

 

Znala san odma da te vidit više neću,

da san te zgubila i da mi te je

more zelo, jedinu moju sriću.

 

I odma san zanemila i palo je telo moje.

Zgubila san te zauvik nesritno dite moje.

 

A ti mi kod Trstenika na dnu mora počivaš

i va dubini svoj plavi sanak snivaš. 

Ne čuješ moj glas, ne vidiš suze moje,

zadnji put te pozdravljan jedino dite moje.